Priželjkivano zatvaranje kruga stradanja srpskog naroda kroz istoriju, kao tema komada, mestom radnje smešteno je na Kosovu i Metohiji a tokom poslednjih ratnih sukoba u kojima je učestvovala srpska vojska. Kako je Kosovo i kosovska bitka 1389. god. bila povod za rađanje mita o Srbima kao nebeskom narodu, tako se sada briga o njegovoj zaštiti, na nivou ideje predstave, prepušta nebeskim silama, a ljudima ostavljaju ovozemaljske obaveze i život u miru.

Okupljanje članova familije Srećković izginulih u ratovima tokom prošlog veka, tamo gde žive sve mrtve duše koje nisu sahranjene u zavičaju, vodi nas kroz salve smeha povodom međusobnih nesporazuma do istinskog patosa i neminovnih suza u dubokom razumevanju njihove zajedničke tragične sudbine.

Emocionalni vrhunac predstave i momenat katarze postiže se završnom scenom u kojoj se major Vukašin Katunac i njegov posilni Mihajlo ovaploćuju u lik Arhangela Mihajla koji se uzdiže na nebo predvodeći vojsku anđela.

Predstava koja se gleda u dahu i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Stajaće ovacije na gostovanjima u regionu i Srbiji rečita je ocena publike o delu kojim ansambl pozorišta zajedno sa njima pokušava da razume dramu svoga naroda.