Diplomska predstava “Putujuće pozorište Šopalović” u jednoj otvorenoj i difuznoj formi preispituje poziciju pozorišta i glumca u današnjem svetu, te sabira lična iskustva glumaca iz blokada fakulteta, protesta, aktivizma… Dominantno pitanje u tom periodu bilo je da li igrati ili ne igrati predstave. To pitanje nas vodi u dijalog sa Simovićevim komadom i likovima, sa njihovim stavovima i iskustvima. Predstava razvija i dijalog sa publikom na temu svrhe naše umetnosti i šta mi želimo da postignemo umetnošću u današnjem svetu. Predstava se pita kako i kuda u današnjoj Srbiji, kada se zatvaraju i pozorišta i obrazovne ustanove, a idoli iz detinjstva postaju dvorski pajaci. Kako da se orijentišu mladi ljudi, gde je svetionik koji treba da im ukaže na obalu, sigurnost, bezbednost? U kakav svet stupaju? A za kakav hoće da se bore. Znamo li zaista kakav svet želimo?

Kako se današnji svet razlikuje od onog u okupiranoj Srbiji 1942. I kako se senka užičkih vešala koja pada na pozornicu, razlikuje od današnjih savremenih demona i pošasti koje dovode u pitanje našu profesiju?

Igraju:
Saša Sindjelić
Jana Srećković
Kristina Birčanin
Magdalina Obradović
Adriana Salahović
Jana Nenadović
Milan Novaković
Dušan Tomić
Ivan Petrušinski
Božidar Tomović

Režija: Boris Liješević

Dizajn svetla: Mihajlo Bojan

Dizajn zvuka: Pera Brandić i Bogdan Velisavljev