Nedelja, 27. septembar 2026. u 20 časova

Katedrala Blažene Djevice Marije, Hadži-Milentijeva 75, Beograd

METAMORFOZE TEORBE

Od francuskog dvora do Novoga sveta

Andrej Jovanić – teorba

Muzika: Johann Sebastian Bach • Robert de Visée • Jean-Baptiste Lully • Gaspar Sanz • François Couperin • Heitor Villa-Lobos

Koncert „Metamorfoze teorbe“ predstavlja jedan od programski najneobičnijih koncerata ovogodišnjeg Festivala rane muzike: solističko putovanje kroz više od dva veka muzike, u kojem jedan istorijski instrument ne ostaje zatvoren u epohu kojoj pripada, već se neprestano menja, prilagođava i otkriva u novim zvučnim svetovima.

Teorba je nastala krajem XVI veka u Italiji, u veoma određenom istorijskom trenutku i za sasvim određene muzičke potrebe. Njene duge basovske žice i karakterističan produženi vrat omogućili su joj da postane jedan od najvažnijih instrumenata ranog baroka – kao pratnja pevačima, deo continuo grupe, ali i kao izuzetno izražajan solistički instrument.

Ali njen život, kako pokazuje ovaj program, nije završen sa epohom u kojoj je nastala.

Program Andreja Jovanića prati upravo metamorfoze teorbe – od muzike Johanna Sebastiana Bacha, preko raskošnog i intimnog sveta francuskog dvora, španskih plesova i iberijskog ritma, sve do muzike XX veka i Brazila Heitora Villa-Lobosa.

U različitim delovima koncerta teorba kao da postaje drugi instrument: čas je intimna i kontemplativna, čas dvorska i elegantna, zatim ritmična, virtuozna i gotovo improvizatorska, da bi na kraju pronašla sasvim novi glas u muzici nastaloj vekovima i hiljadama kilometara daleko od njenog izvornog sveta.

Posebnu nit programa predstavljaju transkripcije samog Andreja Jovanića, kojima muziku prvobitno namenjenu drugim instrumentima prenosi na teorbu. Tako se dela Johanna Sebastiana Bacha, Gaspara Sanza i Heitora Villa-Lobosa pojavljuju u novom zvučnom ruhu, istražujući granice instrumenta koji istovremeno pripada istoriji i postaje sredstvo savremenog umetničkog izraza.

U Bachovoj muzici teorba preuzima zadatak da sama nosi složenu harmoniju, polifoniju i unutrašnji tok muzike. Prenošenje ove muzike na instrument drugačije konstrukcije, rezonance i mogućnosti nije samo aranžerski postupak, već svojevrsni eksperiment: šta se događa sa poznatom muzikom kada dobije potpuno novi glas?

Sa muzikom Roberta de Viséea teorba se, nasuprot tome, vraća u svoje prirodno istorijsko okruženje – u rafinirani svet francuskog dvora Luja XIV. Gavote, menueti, muzete i čakone ovde nisu samo plesni oblici, već tragovi čitavog jednog društvenog i estetskog sveta u kojem je teorba bila jedan od prepoznatljivih zvukova dvorske kulture.

Muzika Jean-Baptistea Lullyja i Gaspara Sanza donosi novu promenu karaktera. Francuska dvorska elegancija susreće se sa španskim plesnim impulsom, temperamentom i improvizatorskom slobodom, dok François Couperin, kroz zagonetni svet svojih Les Barricades Mystérieuses, vodi instrument ka još suptilnijem prostoru između plesa, ornamenta, harmonije i zvučne iluzije.

A onda dolazi poslednja – i možda najneočekivanija – metamorfoza.

Muzika Heitora Villa-Lobosa odvodi nas preko Atlantika. U njegovoj Mazurka-Choro, iz Suite populaire brésilienne, evropski plesni obrazac preobražava se pod uticajem brazilskog chora i postaje deo potpuno drugačijeg muzičkog jezika. U Andrejevoj transkripciji ta se muzika zatim vraća na jedan stari evropski instrument – ali teorba više nije samo instrument XVII veka.

Tako se zatvara neobičan krug: od evropskog baroka do Brazila, od dvorskog salona do Novoga sveta, od originala do transkripcije – i od istorijskog instrumenta do njegovog novog identiteta.

Program zato ne prati samo istoriju jednog instrumenta. On postavlja pitanje šta se događa kada se isti zvuk nađe u različitim vremenima, kulturama i muzičkim svetovima.

Metamorfoza se ne događa samo u muzici – metamorfoza se događa i u samoj teorbi.

O IZVOĐAČU
Andrej Jovanić je teorbista i izvođač posvećen istorijski informisanoj interpretaciji rane muzike, ali i istraživanju novih mogućnosti istorijskih trzalačkih instrumenata. Kao solista i continuo muzičar sarađuje sa izvođačima i ansamblima rane muzike, a beogradska publika ga poznaje i kroz njegove nastupe na Festivalu rane muzike, Beogradskoj baroknoj akademiji i sa ansamblom New Trinity Baroque.

Posebno mesto u njegovom radu zauzima transkripcija repertoara za teorbu. Umesto da instrument posmatra isključivo kao istorijski artefakt vezan za XVII i početak XVIII veka, Jovanić istražuje kako njegova specifična rezonanca, duboki basovi i intimna boja mogu otvoriti drugačiji pogled na muziku drugih epoha.

Upravo iz tog istraživanja nastao je program „Metamorfoze teorbe“, u kojem je izvođač istovremeno interpretator, transkriptor i svojevrsni kustos muzičkog putovanja kroz vreme.

Od Bacha i francuskog dvora do Villa-Lobosa i Brazila, Andrej Jovanić pokazuje da istorijski instrument ne mora pripadati samo prošlosti – njegov zvuk može nastaviti da se menja, putuje i govori novim jezicima.