O SEDMOM OD OSAM KONCERATA:
Nedelja, 4. oktobar 2026. u 20 časova
Crkva sv. Petra, Makedonska 23, Beograd

IZMEĐU RIMA I DREZDENA
Zenit barokne laute
Darko Karajić – barokna lauta

Muzika: Giovanni Zamboni Romano • Silvius Leopold Weiss

Koncert „Između Rima i Drezdena — Zenit barokne laute“, koji će se održati u nedelju, 4. oktobra 2026. godine u 20 časova u Crkvi sv. Petra u Beogradu, donosi jedno od najintimnijih muzičkih putovanja XXI Festivala rane muzike na istorijskim instrumentima.

U središtu večeri nalazi se barokna lauta — instrument koji je tokom XVII i prve polovine XVIII veka dostigao izuzetan stepen tehničke složenosti i umetničke rafiniranosti. U njenom tihom, ali bogatom zvuku jedan izvođač može istovremeno da oblikuje melodiju, bas, unutrašnje glasove i harmoniju, stvarajući utisak čitavog malog ansambla u rukama jednog muzičara.

Naslov „Između Rima i Drezdena“ povezuje dva velika evropska muzička sveta i dvojicu izuzetnih autora koji predstavljaju različite strane zrelog repertoara za lautu.

Italijansku stranu programa predstavlja Giovanni Zamboni Romano, kompozitor i lautista čija muzika pripada rafiniranom svetu kasnog italijanskog baroka. U njegovim delima virtuoznost instrumenta povezuje se sa elegancijom melodije, bogatstvom harmonije i gotovo vokalnom izražajnošću.

Nasuprot tome stoji Silvius Leopold Weiss, jedan od najvećih lautista u istoriji i umetnik čije stvaralaštvo predstavlja sam vrhunac viševekovne evropske tradicije laute. Kao savremenik Johanna Sebastiana Bacha i virtuoz izuzetnog ugleda, Weiss je delovao u Drezdenu, jednom od najraskošnijih evropskih muzičkih centara prve polovine XVIII veka.

U njegovoj muzici lauta dobija gotovo orkestarske dimenzije. Plesni stavovi, slobodnije fantazije, francuska elegancija i nemačka kontrapunktska ozbiljnost spajaju se u muziku izuzetne izražajne širine — od blistave virtuoznosti do duboke introspekcije.

Upravo u tom kontrastu između raskošne unutrašnje strukture i krajnje intimnosti zvuka leži posebna privlačnost barokne laute.

Za razliku od instrumenata koji publiku osvajaju snagom tona, lauta zahteva drugačiju vrstu slušanja. Njena muzika otkriva se kroz fine promene boje, rezonancu žica, tišinu između fraza i gotovo neposredan kontakt između izvođača i publike.

Zato je Crkva sv. Petra u Makedonskoj ulici posebno prikladan prostor za ovaj koncert. Njena intimna akustika omogućava da se čuju upravo one nijanse zbog kojih je lauta vekovima bila jedan od najcenjenijih instrumenata evropske dvorske i kamerne muzike.

Za baroknom lautom biće Darko Karajić, jedna od ključnih ličnosti razvoja izvođenja istorijskih trzalačkih instrumenata u Srbiji. Kao gitarista, lautista, pedagog i istraživač istorijske izvođačke prakse, već decenijama je posvećen repertoaru renesansne i barokne laute, teorbe, arhilute i drugih istorijskih instrumenata iz iste porodice.

Darko Karajić je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, gde je i šef Poliinstrumentalne katedre.Posebno značajan deo njegovog pedagoškog i umetničkog rada predstavlja podsticanje novih generacija izvođača da se upoznaju sa repertoarom istorijskih trzalačkih instrumenata i istorijskom izvođačkom praksom. Kao solista i kamerni muzičar nastupao je u brojnim projektima rane muzike, a član je ansambala Renesans, New Trinity Baroque i Minstrel (Hrvatska), kao i drugih sastava specijalizovanih za ranu muziku. Umetnički je direktor festivala MEDIMUS u Prizrenu.

„Između Rima i Drezdena“ zato nije samo solistički recital, već susret sa jednim danas retko čujnim zvučnim svetom — od italijanske topline, elegancije i melodijske slobode do nemačke ozbiljnosti, kontrapunkta i meditativne dubine.

U intimnom prostoru Crkve sv. Petra publika će imati priliku da čuje instrument koji je nekada pripadao samom središtu evropskog muzičkog života, a čija tišina, toplina i neposrednost i danas mogu da ostvare snažan i sasvim poseban utisak.

Koncert „Između Rima i Drezdena“ biće tako veče posvećeno zvuku koji ne traži da bude glasan kako bi bio izražajan — i instrumentu koji je u delima Zambonija i Weissa dostigao jedan od svojih najvećih umetničkih vrhunaca.