Georg Fridrih Hendl

Giulio Cesare in Egitto
(Julije Cezar u Egiptu)
Barokna opera u tri čina

PREMIJERA
Ponedeljak, 26.01.2026. u 19.30
Velika scena Madlenianuma

Koprodukcija Nove beogradske opere i Opere i teatra Madlenianum

Jedno od najznačajnijih dela barokne opere, Giulio Cesare in Egitto, predstavlja vrhunac Hendelovog opernog stvaralaštva i jedno od najizvođenijih ostvarenja operskog repertoara XVIII veka. Od londonske praizvedbe 1724. godine do danas, ova opera ne prestaje da fascinira publiku snažnom dramom, virtuoznim vokalnim deonicama i izuzetno složenim psihološkim portretima likova.

Radnja opere smeštena je u Egipat, u vreme istorijskog susreta rimskog vojskovođe Julija Cezara i egipatske kraljice Kleopatre. Političke intrige, borba za vlast, izdaja i osveta čine okvir u kojem se razvija snažna ljubavna priča, dok Hendel kroz muziku precizno oslikava unutrašnje sukobe, ambicije i emocionalne lomove svojih junaka. Likovi Cezara, Kleopatre, Kornelije, Sesta i Ptolomeja spadaju među najkompleksnije karaktere barokne opere i pružaju izuzetne mogućnosti za vrhunsku vokalnu i scensku interpretaciju.

Ovom produkcijom Giulio Cesare in Egitto nastavlja se dugogodišnja saradnja Opere i teatra Madlenianum i Nove beogradske opere, započeta 2014. godine, sa ciljem sistematskog predstavljanja baroknog opernog repertoara na domaćoj i regionalnoj sceni. U okviru ove saradnje realizovani su Monteverdijevo Krunisanje Popeje, Hendelov Orlando, kao i produkcija Monteverdijevog Orfeja, koja je kao poseban umetnički iskorak na muzičko-pozorišnoj sceni regiona bila nagrađena Godišnjom nagradom UMUS-a za najbolje muzičko ostvarenje u 2017. godini.

Premijera opere Giulio Cesare in Egitto u Madlenianumu predstavlja prvo inscenirano izvođenje ovog dela u Srbiji na istorijskim instrumentima i održava se na Dan Madlenianuma, koji se tradicionalno obeležava 26. januara. Ovaj događaj jedan je od centralnih opernih trenutaka sezone i potvrda trajne posvećenosti Madlenianuma vrhunskim ostvarenjima svetske muzičke baštine. Produkcija je razvijana i kroz rad na Beogradskoj baroknoj akademiji, u okviru koje Studio za ranu muziku intenzivno radi sa mladim talentovanim solistima.

Muzika: George Frideric Handel (1685–1759)
Libreto: Nicola Francesco Haym

Orkestar „New Trinity Baroque“ (UK) na istorijskim instrumentima
Ruski kamerni hor „Nasleđe“ (Novi Sad)
Igrački ansambl Instituta za umetničku igru (Beograd)
Dirigent i muzičko vođstvo: Predrag Gosta
Reditelj: Ilija Roitman (SAD / Izrael)
Scenografija i kostimi: Tijana Trailović
Koncertmajstor: Simone Pirri (Italija)
Umetnički direktor hora: Timur Musaev (Rusija)
Koreografija: Anja Stojankić

LICA
Giulio Cesare (prvi car Rimljana) – Sandro Rossi, kontratenor (Italija / Belgija)
Cleopatra (kraljica Egipta) – Radoslava Vorgić, sopran
Sesto Pompeo (sin Pompeja i Kornelije) – Silvija Radjen Kumar, sopran (Hrvatska)
Tolomeo (kralj Egipta i Kleopatrin brat) – Julia Portela Piñón, mecosopran (Španija)
Cornelia (žena Pompeja) – Federica Moi, alt (Italija)
Achilla (Ptolomejev general i savetnik) – Sreten Manojlović, bas-bariton

RADNJA OPERE

Prvi čin — Cezar (Cesare) ulazi u Aleksandriju sa svojom vojskom. Susreću ih Kornelija i Sesto, supruga i sin Pompeja, koji su došli da zatraže mir. Cezar pristaje da zagrli svog neprijatelja, ali u tom trenutku dolazi Ahila (Achilla), Ptolomejeva (Tolomeo) general, sa pozdravom i poklonom od svog kralja: odrubljenom glavom Pompeja. Zgrožen, Cezar šalje Ahilu nazad sa ljutitom porukom za Ptolomeja i pretnjom da će se sastati sa kraljem u njegovoj palati pre nego što padne noć. Kornelija oplakuje svoj gubitak, a Sesto se zaklinje da će osvetiti svog mrtvog oca.

U palati u Aleksandriji, Kleopatra planira da preuzme isključivu vlast nad prestolom. Kada sazna za Ptolomejevu izdaju Pompeja, odlučuje da poseti Cezarov logor i pridobije njegovu naklonost i pomoć. Ona i Ptolomej se svađaju pre nego što se iskrade. Ahila obaveštava Ptolomeja o Cezarovom gnevnom prijemu poklona i nudi da izvrši njegovo ubistvo ako mu Ptolomej dodeli Korneliju kao nagradu. Ptolomej se plaši rastuće moći Rima pod Cezarovim vođstvom i pristaje.

U svom logoru, Cezar predvodi pogrebni obred za Pompeja. Kleopatra se pojavljuje pred njim preruđena u Lidiju, dvorkinju u palati, plemenitog porekla ali lišenu svojih prava od strane Ptolomeja. Očaran, Cezar joj obećava pomoć. Kornelija odaje poslednju počast svom mrtvom mužu, dok Sesto planira osvetu. Kleopatra, još uvek preruđena, istupa i obećava podršku kraljice Egipta.

Cezar se sastaje sa Ptolomejem u hladnoj diplomatskoj audijenciji. Ipak, oprezno prihvata kraljev poziv u goste. Kornelija i Sesto se suočavaju sa Ptolomejem. On je zapanjen Kornelijinom lepotom, ali kada ga Sesto izazove na dvoboj, Ptolomej naređuje njihovo zatvaranje. Ahila nudi Korneliji slobodu u zamenu za njenu naklonost, ali ona ga ljutito odbija. Ona i Sesto se tužno opraštaju jedno od drugog pre nego što ih stražari razdvoje.

Drugi čin — Kleopatra je organizovala zabavu u palati kako bi dodatno zaintrigirala Cezara. On stiže i očaran je njenom pesmom, uveren da je „Lidija“ duboko privučena njemu i da će ga kasnije te noći primiti u svojoj odaji.
Kornelija, sada zatvorenica Ptolomeja, žali zbog svoje sudbine. Ona ponovo odbija Ahilu, samo da bi naišla na Ptolomejevo udvaranje. Odlučuje da oduzme sebi život, ali je Sesto spašava. Sesto uspeva da pobegne iz zatvora i saznaje da je Ptolomej naredio da Kornelija postane jedna od njegovih konkubina. On smišlja plan da se neopaženo približi kralju, koji će tada biti najranjiviji.

Kleopatra čeka Cezara u svojoj odaji, pretvarajući se da spava kada on uđe. Njihovu ljubavnu igru prekida vest da je Cezar u opasnosti. Kleopatra otkriva svoj pravi identitet Cezaru i moli ga da pobegne na sigurno. Cezar odbija i odlazi da se suoči sa neprijateljem. Kleopatra moli bogove da ga sačuvaju i da sačuvaju ljubav koju sada zaista oseća prema njemu.

Treći čin — Sesto se prikrada i pokušava da upotrebi Ptolomejevo oružje da ga ubije, ali ga Ahila razoruža. Objavljuje se da je Cezar navodno potonuo u smrt u luci tokom prethodne noći, dok je Kleopatra pobegla u rimski logor i okupila vojsku da maršira na palatu. Ptolomej se priprema da predvodi svoje trupe, ali odbija Ahili obećanu nagradu za Cezarovu smrt: Kornelija će biti njegova sopstvena nagrada. Besan, Ahila odlučuje da promeni lojalnost i pređe na stranu Kleopatre.
Ptolomejeva vojska odnosi pobedu u bitki i Kleopatra biva zarobljena. Njen brat obećava da će se strašno osvetiti, ali ona hrabro suočava smrt. U međuvremenu, Cezar nije mrtav: more ga je izbacilo na obalu. Daleko od svoje vojske, moli vetar za pomoć. Cezar nailazi na ranjenog Ahilu koji umire na plaži i od njega saznaje istinu o događajima u palati. Cezar odlazi da okupi snage za konačni juriš.

U zatvoru, Kleopatra se priprema da sebi oduzme život. Cezar upada sa svojim trupama i spasava je. Šalje je u luku da okupi svoju vojsku i odlazi u rat protiv Ptolomeja. Uveren u svoju pobedu, Ptolomej ne vidi prepreke u svom progonu Kornelije, ali Sesto konačno zgrabi svoju priliku i ubija ga. Bitka je dobijena i Cezar kruniše Kleopatru kao jedinu kraljicu Egipta. Ona proglašava svoju vernost Rimskom carstvu. Ljubavnici pevaju i svi pozdravljaju dolazak mira.

Trajanje: oko tri sata (sa jednom pauzom)